PRIJAVA

Poziv je otvoren kako istraživačima iz Srbije i zemalja okruženja (Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske), tako i istraživačima iz ostalih evropskih zemalja i država sveta ne bi li se iz što raznovrsnijih uglova sagledala aktualna metaleksikografska saznanja, razmotrila dosadašnja leksikografska postignuća i iskustva, te predstavili trenutni i budući leksikografski projekti.

Mole se zainteresovani istraživači da obrate pažnju na rokove u rubrici Važni datumi.

VRSTE SAOPŠTENJA

Predviđena su usmena izlaganja (uživo ili na daljinu) u trajanju od 20 minuta i posteri. 

Svako saopštenje može imati do 3 autora. Jedan učesnik može imati najviše dva saopštenja, s tim što može biti prvi autor samo jednoga od njih. Samo je prvi autor u obavezi da podnese saopštenje, dok drugi i treći autor ne moraju prisustvovati skupu.

Radi kvalitetnije komunikacije sa slušaocima, učesnici se najlepše mole da pri usmenom izlaganju izbegavaju čitanje referata ili teksta sa slajdova.  

PROBLEMATIKA SAOPŠTENJA

Problematika kojom se istraživač želi baviti u saopštenju, a imajući u vidu temu skupa, valjalo bi da bude konkretna i precizno određena, da se ponajpre odnosi na sadržaj rečnika, manje na medijum. Ona se, između ostaloga, može ticati starih pitanja:

• prikupljanja izvora i građe za izradu rečnika;

• sastavljanja popisa leksičkih jedinica za leksikografsku obradu; 

• načina strukturiranja rečničkog članka; 

• odabira metajezika u rečniku; 

• obrade odrednica (odnosno natuknica); 

• načina na koji se predstavljaju podaci o izgovoru; 

• gramatičke obrade, tj. načina na koji se u rečniku navodi fleksija, vid, rekcija, kao i tvorbeni potencijal; 

• pretakanja jezičkog značenja u rečničko značenje; 

• semantizacije značenja; 

• načina i tipologije parafraziranja značenja putem definicija u jednojezičnim rečnicima; 

• prirode, tipova i načina navođenja ekvivalenata u dvojezičnim rečnicima; 

• kvalifikovanja jezičkih jedinica koje su na neki način (vremenski, teritorijalno, statusno itd.) obeležene; 

• vrsta i tipova kvalifikatora; 

• prirode, vrsta i izvora primera te ostaloga ilustrativnog materijala i načina na koji se obrađuju; 

• obrade kolokacija i frazeološke građe; 

• obrade terminoloških jedinica; 

• uspostavljanja sistema uputnica koji povezuju rečničke članke; 

• obrade leksičkih odnosa, tj. načina navođenja sinonima, antonima, hiponima, hiperonima...; 

• navođenja raznih analoških informacija tezaurusnog tipa; 

• obrade etimoloških podataka,

ali i problema kojima se u našim krajevima dugo nisu bavili tradicionalni leksikografi, tj. pitanja:

• obrade kulturoloških podataka u rečniku;

• prikaza dodatnih pragmatičkih informacija;

• navođenja izdvojenih beležaka o upotrebi leksema;

• obrade tematskih blokova;

• strukture gramatičkih, slikovnih i drugih dodataka i priloga;

• navođenja crteža i ilustracija u tekstu rečnika;

• odabira simbola i interpunkcije;

• načina tipografskog oblikovanja i odabira boje;

• čitkosti i čitljivosti rečničkoga teksta.

NAPOMENA

Pošto su Leksikografski susreti zamišljeni kao uskostručan naučni skup te kako bi saopštenja bila komplementarna, prednost se daje prijavama u kojima istraživači odgovore na temu. Isto tako, pozivaju se zainteresovani istraživači koji se primarno bave leksikološkim, gramatičkim i drugim razmatranjima da u prijavama istaknu neposrednu primenu svojih rezultata u izradi budućih rečnika ili leksikografskoj obradi uopšte.